broj 594 / 6.maj 2011.

Zapošljavanje u sudstvu skoro nikakvo

Proporcionalna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u pravosudnim telima bila je tema okruglog stola koji je u Vukovaru organizovalo Ministarstvo pravosuđa u okviru novog Akcijskog plana za provođenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina za period od 2011. do 2013. godine

- Svrha ovog okruglog stola je da upoznamo pripadnike nacionalnih manjina s pravom koje im omogućava članak 22 Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina. Želja nam je da ih motivišemo da iskoriste svoje pravo i pod istim uslovima ostvare prednost prilikom zapošljavanja - kazala je Maja Gregurić, načelnica Odeljenja za ljudska prava i prava nacionalnih manjina u Ministarstvu pravosuđa, podsetivši da nacionalna struktura u pravosudnim telima ne prati nacionalnu strukturu stanovništva.

Nema napretka

To je potvrdio i predstojnik Vladinog Ureda za nacionalne manjine Branko Sočanac, koji je kazao da zadovoljavajući napredak nije postignut ni u području službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina, pristupa manjina javnim medijima, zastupljenosti u telima državne uprave i jedinicama lokalne samouprave. Kao razloge takvom stanju Sočanac navodi nepovoljne ekonomske prilike, nedostatak finansijskih sredstava za nova zapošljavanja, neadekvatnu obrazovnu strukturu, nepozivanje dela pripadnika manjina na to pravo i zabranu zapošljavanja koja je još na snazi.

- Ključno pitanje je izjašnjavanje pripadnika nacionalnih manjina, i to ne samo trenutku kada se raspisuju konkursi, već puno ranije. U tome je velika uloga manjinskih veća, jer moramo znati ko su pravnici u našim redovima, moramo stvarati takve kandidate, animirati ih i pripremati kako bi u trenutku izlaska konkursa mogli učestvovati s velikim šansama - naglasio je Nikola Mak, potpredsednik Saveta za nacionalne manjine.



Pripadnici nacionalnih manjina ističu da su vrlo dobro upoznati sa svojim pravima i da nemaju problem s izjašnjavanjem, ali da uprkos tome pozitivnih pomaka nema.

- Ranije nije bilo utvrđenih objektivnih kriterijuma po kojima su se mogle provoditi odredbe članka 22. Krajem 2009. i tokom 2010. svi propisi su jasno definisani, utvrđeni su postupci testiranja, koraci su jako lepo propisani, i tu više neće biti dvojbe. Broj bodova je ključan. Svi kandidati dolaze na jednu rang-listu, i od onih koji imaju najveći utvrđeni broj bodova, ako postoji kandidat koji se pozvao na to pravo, on će biti primljen - objasnila je Mirjana Mlinarić, viša stručna savetnica u Uredu predsednika Vrhovnog suda. Javljali se na konkurse, ali bez rezultata

Branka Tomić, zamenica opštinskog državnog tužioca u Vukovaru, dva puta je konkurisala za mesto u županijskom Državnom tužilaštvu. Iako se uz sve ispunjene uslove pozvala i na članak 22, rezultata nije bilo, a ni suvislog obrazloženja. Slično je prošao i Zoran Baćanović iz Borova, koji se od 2005. godine prijavljivao na sve konkurse objavljene u opštinskom, županijskom i prekršajnom sudu te drugim pravosudnim institucijama.
- Svaki put sam se izjašnjavao kao pripadnik srpske nacionalne manjine. Primani su ljudi iz drugih županija, a prema nama se odnosilo kao da ne postojimo - priča ovaj 33-godišnji diplomirani pravnik.
Negativna iskustva imao je i Srđan Milaković iz Vukovara, koji je nezaposlen od 2003. kada je završio Pravni fakultet u Novom Sadu i nostrifikovao diplomu.
- Čak sam tokom šest meseci bio jedini nezaposleni diplomirani pravnik na vukovarskom Zavodu za zapošljavanje, a za to vreme raspisano je bar desetak konkursa na kojima nisam prošao, što smatram diskriminacijom i apsolutnom neprimenom propisa - ističe ovaj Vukovarac, dodajući da je pripravnički staž obavio kod javnog bilježnika srpske nacionalnosti.

Takođe je istakla kako dosadašnja iskustva nisu pozitivna, jer se formalno pravo ne koristi, ilustrujući to primerom na Županijskom sudu u Zagrebu koji ima velike konkurse od po sto radnih mesta, a bio je samo jedan slučaj pozivanja na članak 22. Navela je i podatke Državnog sudbenog veća koje je nedavno provelo postupak konkursa na nov način, kroz testiranja kandidata koji prvi put ulaze u pravosudni sistem, gde se za 139 mesta sudija javilo 970 kandidata, od kojih se na posebno pravo pozvalo samo troje kandidata.

Ljubomir Radić iz Markušice smatra da je sve više prepreka na koje nailaze pripadnici nacionalnih manjina.

- Od nas se traži da budemo najbriljantniji, da ostvarimo najveći mogući rezultat, pa da onda konzumiramo svoje pravo. Pozivanje na posebno pravo onda nema smisla i ne vidim da se tu desio napredak - kaže ovaj diplomirani pravnik.

Sukob dva zakona

Prema podacima koje je iznela Marinka Jelić, načelnica sektora za pravosudnu upravu u Ministarstvu pravosuđa, zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u pravosudnim telima na području Vukovarsko-sremske županije iznosi 10,07 odsto. To, kako je rekla, relativno dobro zvuči, ali postoje odstupanja. Među boljim primerima su vukovarski Prekršajni sud gde je zastupljenost 25 odsto, zatim Županijski sud u Vukovaru sa 17,4, te Županijsko državno tužilaštvo sa 17,65 odsto. S druge strane, na Prekršajnim sudovima u Vinkovcima i Županji te
Opštinskom državnom tužilaštvu u Vinkovcima ne radi niti jedan pripadnik nacionalnih manjina.

Dragana Jeckov, sekretar Zajedničkog veća opština, postavila je pitanje odgovornosti u slučajevima podzastupljenosti nacionalnih manjina u nekom pravosudnom telu, smatrajući da bez sankcionisanja odgovornih neće biti pomaka. O tome joj niko ništa nije mogao reći, kao što ni Dejan Drakulić, zamenik vukovarskog gradonačelnika iz redova srpske nacionalne manjine, nije dobio odgovor na pitanje da li je jači Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina ili Zakon o braniteljima. Drakulić tvrdi da su pripadnici nacionalnih manjina diskriminisani, jer se kandidatima koji su 1991. godine bili dvanaestogodišnjaci postavlja pitanje gde su bili za vreme rata.

- Može li to biti kriterijum za procenu nečije profesionalne sposobnosti? - upitao je Drakulić.
Domaćin skupa u Vukovaru bila je Vukovarsko-sremska županija, čiji je dožupan Mato Golubičić izneo podatak da je svaki peti stanovnik županije pripadnik neke od brojnih nacionalnih manjina. Takođe je istakao da ova županija prednjači u stvaranju uslova za delovanje manjinske samouprave, podsetivši da je još 2001. osnovana koordinacija veća i predstavnika svih nacionalnih manjina, prva i jedina u Hrvatskoj, da je ustanovljen 7. maj kao Dan nacionalnih manjina te da su konkretno primenjene odredbe članka 22.

Sledeći okrugli sto na istu temu organizatori su najavili za jun u Gospiću.

Dragana Bošnjak