POVRATNIČKA STATISTIKA  

Prošao najjači talas povratka

Povratak izbjeglih Srba u Hrvatsku, ali i njihov ostanak u Vojvodini te integracija u tamošnje društvo povod su za razgovor s Radomirom Kukobatom, v.d. direktorom Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine.


Koliko se izbjeglička slika promijenila u posljednjih godinu dana, bilo povratkom bilo integracijom?

- Broj izbeglica u Vojvodini u odnosu na 2008. manji je za oko pet hiljada, a među onima koji su skinuti s evidencije nalazi se oko 1.500 povratnika. Onaj najjači talas povratka, započet 1999, odavno je prošao, ali se ipak ne može reći da je taj proces skroz zaustavljen. Novi impuls za povratak daje rešavanje stambenog pitanja onima kojima su tokom ratnih godina bili oteti stanovi, kao i obnova porodičnih kuća. Čim hrvatska vlast u nekom mestu obezbedi izvestan broj stanova za bivše nosioce stanarskog prava ili se pojave neka sredstva za obnovu porušenih kuća, to se odmah oseti i na statističkim pokazateljima i na sadržaju zahteva za pomoć koji stižu našem Fondu. Primera radi, po interesovanju naših korisnika videli smo da je u Osijeku Srbima vraćen izvestan broj stanova, jer su ljudi iz toga grada od nas počeli tražiti podršku za povratak. U Vojvodini u ovom trenutku boravi blizu 42 hiljade ljudi sa izbegličkim statusom, od čega je njih oko 29 hiljada izbeglo iz Hrvatske. U poslednje dve decenije u Vojvodini se nastanilo i oko 120 hiljada ljudi koji su do početka ratova izazvanih raspadom nekadašnje SFRJ živeli izvan granica Srbije, a u međuvremenu su stekli srpsko državljanstvo. Među njima je, procenjuje se, najmanje 65 hiljada nekadašnjih izbeglica iz Hrvatske, koje su sticanjem državljanstva Srbije formalno izgubile izbeglički status, ali nisu suštinski rešile nijedan svoj problem.

Kakve su bile aktivnosti Fonda oko pomaganja povratnicima odnosno stvaranja uslova održivog povratka i razvoja privrednih aktivnosti na područjima povratka?

- Vojvođanska vlada smatra da oni koji žele da se vrate u svoje nekadašnje domove imaju jednako pravo na pomoć kao i oni koji žele da se trajno nastane u Vojvodini. Budući da je naš Fond produžena ruka pokrajinske vlasti u rešavanju izbegličkih pitanja, naša je obaveza da načelo jednakopravnosti integracije i povratka primenimo u praksi. Za povratak izbeglica, osim obnove domova, najvažnije je stvoriti uslove za njihov ekonomski opstanak. Najveći broj povratnika u zavičaju ne čekaju njihova nekadašnja radna mesta – oni su uglavnom prinuđeni da egzistenciju obezbeđuju samozapošljavanjem, u poljoprivredi ili nekoj drugoj delatnosti.

Naš Fond sprovodi program pomoći povratničkim zadrugama u vidu poljoprivredne mehanizacije i upravo ovih dana traje postupak nabavke mašina koje ćemo isporučiti zadrugama u Hrvatskoj i BiH. Takođe, planiramo da nastavimo program dostave povratničkih paketa, namenjen povratničkim porodicama. One će, kao i dosad, moći da biraju između tri mogućnosti: paketa sa kućnim aparatima (šporet, vešmašina i frižider), ručnim alatom (bušilica, brusilica, motorna testera, hidrofor i krunjač za kukuruz) i motokultivatorom sa prikolicom i jednom priključnom mašinom.

Mađutim, poreske vlasti u Hrvatskoj traže da se i na donaciju plati porez. To znači da će svi naši korisnici, ukoliko se ne pronađe neko rešenje, biti prinuđeni da plate poreske i carinske dažbine na uređaje koje im poklanjamo, čime se pomoć umnogome obezvređuje. Zato ću iskoristiti ovu priliku da javno apelujem na Vladu Hrvatske da ukloni ovu veliku barijeru u realizaciji programa podrške održivom povratku.

Nenad Jovanović

Objavljeno: 28.06.2010. isprintaj | pošalji link