OAZA MIRA I SPOKOJA  

Vratiš se na svoje i već si na dobitku

Mislim da imamo potencijala, pre svega zbog izuzetnog geografskog položaja ovog mesta. Erdut još nije otkriven u pravom smislu te reči - kaže preduzetna Zlatica Blagojević, vlasnica OPG "Stari dud" iz Erduta.



Svuda pođi, kući dođi! To je životna i poslovna filozofija 54-godišnje Zlatice Blagojević, nosioca poljoprivrednog gazdinstva "Stari dud" u Erdutu, registrovanog za bavljenje seoskim turizmom. Do 1990. ova preduzetna, odvažna žena radila je u Osijeku, u zdravstvu.

Potom je u rodnom Erdutu otvorila prodavnicu koja radi do početka rata u Hrvatskoj. Tada posao pronalazi pri UN-a, a 1998, kada je mirovna misija u istočnoj Slavoniji završila, odlazi u Novi Sad. U međuvremenu čak tri godine, zajedno sa sinom Bojanom i ćerkom Duškom, provodi na Kosovu, radeći za UN. S Kosova se vraćaju u Novi Sad odakle Zlatica odlazi u Francusku. Nakon dve godine lutanja Evropom sledi konačna odluka o povratku u Erdut prošlog leta.

U Erdutu je jesenas registrovala OPG koji je, kako nam se pohvalila, nedavno dobio jedno sunce, kao poljoprivredno gazdinstvo za pružanje usluga u turizmu, s prenoćištem, pripremom i služenjem hrane.

- Shvatila sam da je ovo oaza mira. Kada čovek u nekoliko godina pređe na desetine hiljada kilometara, tek tada to shvati. A možda su u pitanju godine. Čovek poželi da se negde ulogori, ukotvi, baci sidro. I sada sam ponovo u svojoj kući i dvorištu, ispunjena i zadovoljna - u dahu priča naša domaćica.

Iako je kontinentalni turizam, uz poljoprivredu, jedan od razvojnih strateških pravaca ove pogranične, multinacionalne opštine, Zlaticu smo pitali zbog čega se odlučila na bavljenje seoskim turizmom. Logistička podrška PORC-a

Po rečima Bojane Orsić, direktorke Preduzetničko razvojnog centra Opštine Erdut (PORC), najviše seoskih gazdinstava na području te opštine, registrovanih za pružanje usluga u turizmu, nalazi se u Aljmašu, njih 13. U Bijelom Brdu registrovana su dva takva domaćinstva, a u Dalju i Erdutu po jedno, dakle ukupno 17 na području te opštine. U erdutskoj opštini je i osam malih vinara, koji su u sklopu vinske ceste takođe uključeni u postojeću turističku ponudu.

- Posebnu pažnju posvećujemo njihovom apliciranju na konkurse. Ove godine je OPG Snježane Lovretić iz Aljmaša, uz pomoć našeg PORC-a, aplicirao na konkurs Hrvatske turističke zajednice s projektom "Slavonska kuća u slavonskom selu Aljmaš" i za njega dobio bespovratna sredstva. Isto tako, OPG Đurkov je tokom proteklih godina aplicirao na konkurse Ministarstva poljoprivrede i takođe dobio sredstva. Cilj nam je stvoriti naviku da se javljaju na sve konkurse i javne pozive, o čemu ih PORC redovno obaveštava i pomaže im u sastavljanju aplikacije - kaže Bojana Orsić.
Ideje crpi iz besparice

- Iskreno mislim da imamo potencijala, pre svega zbog izuzetnog geografskog položaja ovog mesta. Erdut još nije otkriven u pravom smislu te reči, niti mu se pridaje značaj kakav zaslužuje. Svesna sam da je potreban novac da se pokrene priča na nekom višem nivou. Ono što radimo ja i još nekolicina privatnika, to je i dalje skromno, ali potencijala svakako ima.

Ljudi su umorni i zasićeni, to znam iz ličnog iskustva, i treba im nešto poput Erduta i ovog dela Slavonije, uz Dunav, ova priroda koja je prelepa, ali i dalje poprilično zapuštena - kaže naša sagovornica. Ističe da u svoje imanje nisu uložili mnogo novca, a da ideje crpe iz besparice.

- Dosta toga smo uradili sami, zahvaljujući dobroj volji i upornosti. Generalno mislim da ne treba mnogo novca, treba se dobro organizovati, uzeti perajicu ili čekić u ruke pa okrečiti, osvežiti, okrpati...

Još kada bi pomoć i podrška od strane nadležnih bili učestaliji i organizovaniji, na nivou opštine i županije, razloga za zadovoljstvo i optimizam bilo bi daleko više. Opština Erdut, s kojom je Zlatica ostvarila izuzetnu saradnju, maksimalno je angažovana na tom polju, ali novca i dalje manjka, nekih 20-ak hiljada evra, pa da svoj san pretvori u javu.



- Novac je pokretač svega, a njega za sada nema. Poticaj nismo dobili. Doduše, ništa nismo ni tražili. Konkretno, raspitivali smo se, pa nam je rečeno da ne vredi - priča Zlatica. Jedno vreme bila je zainteresovana za kredit, ali je za nju to još jedna u nizu prevara.

- Iako je kredit s kamatom od tri ili četiri odsto izuzetno pristupačan, staviti hipoteku na obe kuće za iznos od deset ili 15 hiljada evra, ne isplati se. Za velike pare to bih možda i uradila, ali za male ni slučajno - odrešita je ova preduzetnica sa sela.

Miris bakine kuhinje

U Erdutu su Zlatica i suprug Pero već godinu dana. Prvo su raskrčili ruševine i ogradili dvorište, rustikalnom, pletenom ogradom od grana leske. Sagradili su i senicu, iskopali baru u kojoj se među lokvanjima veselo praćakaju žabe. Staze popločali biber crepom, kojim su obložili i stepenište te sakrili beton. Ispod razgranate krošnje kajsije postavili masivan hrastov sto i klupe. Kod duda, starog 120 godina, po kome je OPG i dobio ime i od čijih plodova Pero peče domaću rakiju dudovaču, sagradili improvizovani đeram kako bi upotpunili seosku idilu.

U dvorištu, pored kuće sagrađene osamdesetih godina prošlog veka, koju su u međuvremenu renovirali, nalazi se i stara "nabijača", stara više od 200 godina. Njoj tek predstoji adaptacija. Njeni debeli, zemljani zidovi su prirodni klima-uređaj jer leti ugodno hlade, a zimi greju.

Deo starina potrebnih za opremanje ove autohtone slavonske kuće dobili su od prijatelja, bez ikakve naknade, a deo blaga je porodično nasleđe. Među njima su i nekadašnja šivaća mašina, "singerica" stara stotinjak godina, uramljene crno-bele fotografije predaka, stari kredenac ispred kojeg, kad zastanemo i sklopimo oči, prizivamo davno zaboravljene mirise bakine kuhinje iz detinjstva... Pored stalnog izložbenog postava – svojevrsnog omaža Slavoniji kakva je bila nekada – u ovoj kući naša domaćica planira i druge sadržaje, poput romantičnih večera ispod sveća za zaljubljene i sve nas koji smo zaboravili da sreću ipak čine male stvari. Titraj sunca u krošnji starog duda i veselo mahanje repom još jednog stanara ovog seoskog imanja, psa Žuće koji nas pridošlice posmatra s neskrivenim zanimanjem.

Povratak prirodi

Pored prijatelja koji joj pomažu, u zasad jedini OPG u Erdutu koji se bavi seoskim turizmom, polako pristižu i gosti, iz Beograda, Novog Sada i drugih vojvođanskih mesta. Uz studente iz SAD-a, nedavno je Zlatica na svom imanju ugostila i grupu mladih Mađara.

- Hrane i pića je bilo u izobilju, a gosti iz Mađarske i njihovi domaćini bili su prezadovoljni. U planu je i povećanje smeštajnih kapaciteta sa sadašnjih šest na 15-ak ležajeva. Postoji cenovnik, ali se toga bar zasad nismo držali. Ljudi koji s nama dogovaraju posao znaju kako se cene kreću, tako da taj segment prepuštamo njima. Inače, prenoćište s doručkom, ručkom i večerom košta oko 200 kuna. Ljudi iz osječke Agencije lokalne domokratije, koji su organizovali ovu posetu, rekli su mi da smo položili ispit za veće grupe ljudi - s ponosom ističe Zlatica. Dodaje da u saradnji s Opštinom Erdut i u sklopu prekogranične saradnje, na svom imanju organizuje poslovne ručkove i večere uz bogatu ketering ponudu slatko-slanih đakonija, uključujući predstavljanje Opštine Erdut na ovogodišnjem Novosadskom sajmu. Od ponude domaće hrane izdvaja tradicionalna jela kao što su fiševi i čobanci, ali i jela ispod sača, roštilj i pečenje s ražnja.

- Da li je sve ovo isplativo, teško je reći. Svako ima svoju računicu. Meni jeste isplativo. Nakon toliko godina lutanja, tuđih stanova i podstanarstva, vratiš se na svoje i već si na dobitku - zaključuje naša domaćica.

Dragana Zečević

Objavljeno: 04.08.2010. isprintaj | pošalji link